U periodu od 30.01.-01.02.2008 godine došlo je do korekcije vrednosti investicione jedinice

30.01.  sa 1.025,25373 na 1.025,25704

31.01.  sa 1.027,61963 na 1.027,62295

01.02.  sa 1.027,00298 na 1.027,00629

Dobrovoljni penzijski fond "Triglav penzija" u prva četiri meseca rada u Srbiji prikupio je imovinu od 50.000 EUR i ima 500 članova. Generalni direktor "Triglav penzije" Vojko Saksida rekao je na konferenciji za novinare da je zadovoljan dosadašnjim poslovanjem u Srbiji i da su rezultati u skladu sa predviđanjima, prema kojima taj dobrovoljni fond planira gubitke u poslovanju u prvih pet godina.

On je napomenuo da su dobrovoljni penzioni fondovi novina na našem tržištu tako da će se "Trgiglav penzija" maksimalno angažovati na edukaciji i informisanosti stanovništva o fondu, ali i da ljude ubedi u sigurnost takvog ulaganja.

Saksida je naveo da je za dobrovoljne penzijske fondove veliki problem to što je prema Zakonu o doborovoljnim penzijskim fondovima, moguće ulagati samo u hartije od vrednosti kompanija koje su na listingu A Beogradske berze, a takvih, prema njegovim rečima, ima samo tri.

On je naveo da je namera "Triglava" da na tržištu dobrovoljnog penzionog osiguranja u Srbiji premaši 10%.

"Triglav penzija" je sedmi penzioni fond u na našoj zemlji i predstavlja prvu grinfild investiciju "Triglav Grupe" u Srbiji.

BEOGRAD - Državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Snežana Lakićević-Stojačić izjavila je danas Tanjugu da su predstavnici države i društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima postigli saglasnost o neophodnim izmenama i dopunama zakona i podzakonskih akata iz ove oblasti, kako bi se olakšalo funkcionisanje tih fondova.

Lakićević- Stojačić je rekla da je tokom oktobra i novembra obavila razgovore s predstavnicima svih sedam privatnih penzijskih fonova koji rade u Srbiji - "Delta Đenerali", "Rajfajzen Fjučr", "Dunav ", "Garant penzijsko društvo", "DDOR Penzija plus", "NLB Nova penzija" i "Triglav".

Tom prilikom je dogovoreno da društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima sačine i dostave pisane predloge za izmene i dopune propisa, da stručne službe ove predloge razmotre i da se posle toga organizuje sastanak s direktorima društava, radi konačnog dogovora, rekla je ona.
Podsetivši da se u okviru kredita koji je Srbija dobila od Svetske banke za reformu penzionog osiguranja nalazi jedna komponenta koja se odnosi na reformu i podsticaj "trećeg" stuba penzionog osiguranja, Lakićević-Stojačić je objasnila da je poseta privatnim penzijskim fonovima dogovorena radi upoznavanja s problemima koje imaju u protekle dve godine od kada postoje.
Ona je naglasila da su problemi evidentirani, primedbe identične i da postoji konsenzus i države i fondova koje odredbe zakona treba promeniti i kako treba olakšati sprovođenja penzijskih planova i individualnih ugovora o dobrovoljnom penzijskom osiguranju.
"Mislimo da ova tema nije još dovoljno poznata i da dosta građana ne zna kakve sve mogućnosti postoje, bez obzira na kampanje koje postoje", rekla je Lakićević-Stojačić.

"Podatak da tek oko 150.000 građana Srbije danas štedi na ovaj način znači da treba razgovarati i sa radnicima i poslodavcima i obavestiti ih da država ima interes da stimuliše 'treći stub' penzijskog osiguranja, ali i da svako od nas pojedinačno ima interes da štedi na ovaj način za starost", istakla je ona.
Lakićević-Stojačić je ukazala da se država, prema sadašnjim zakonskim propisima, opredelila da se na 3.000 dinara, koliko se poslodavcima, na osnovu individualnog plana, traži da uplaćuju u penzioni fond, ne plaća porez i doprinos, što je određena stimulacija države.
S druge strane, postoje i predlozi da se ovaj iznos izražava u procentima, da bi se na taj način zadržala vrednost uloga bez obzira na vrednost novca u datom periodu, dodala je ona.
Vlasnici četiri društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima su osiguravajuće kompanije, banke su vlasnici dva, a u jednom je vlasnik strana kompanija koja se bavi upravljanjem penzijskim fonodvima. U njima su zaposlena 244 radnika.
Organizaciona mreža je još u osnivanju, pa sedam fondova ima samo 26 poslovnih jedinica, filijala i ekspozitura.
Od 100 ljudi koji su od Narodne bake Srbije dobili licencu da mogu da se bave ovim poslovima, angažovano je njih 52. Od osnivanja u kase ovih fondova slilo se, prema procenama, više od 490 miliona dinara.

Društvo za upravljanje penzijskim fondovima Triglav-penzijski fondovi je dozvolu NBS za poslovanje na domaćem tržištu.Novi penzijski fond počeće sa radom nakon upisa u registar privrednih društava Srbije, kao sedmi po redu penzijski fond u našoj zemlji, rekao je generalni direktor Triglav penzijskog fonda Vojko Saksida.

On kaže da je osnivanje tog društva, sa osnovnim kapitalom od sto miliona dinara, prva grinfild investicija Triglav grupe na tržištu Srbije, a dugoročni cilj tog penzijskog fonda je "osvajanje deset odsto srpskog tržišta penzijskih osiguranja", pri čemu će strategija poslovanja sa klijentima biti "optimalan prinos uz maksimalnu sigurnost".

Novoosnovana članica slovenačke Triglav grupe će u početku, pri prodaji i marketingu, upotrebljavati prodajnu mrežu Triglav Kopaonik osiguranja, čijim će klijentima i najpre ponuditi svoje usluge.

Većinski osnivač Triglav penzijskog fonda je Zavarovalnica Triglav sa 70 odsto udela u osnovnom kapitalu, dok ljubljansko Triglav Društvo za upravljanje fondovima ima 25 odsto udela, a pet odsto Triglav Kopaonik osiguranje iz Beograda.

Predsednik Upravnog odbora Zavarovalnice Triglav Andrej Kocič je rekao da će novoosnovana kompanija biti "srpsko društvo sa slovenačkim kapitalom", kao i da će njome upravljati domaći rukovodioci i zaposleni. Na srpsko tržište ulazimo bez špekulacija i sa dugoročnim namerama da tu ostanemo", kazao je on i najavio da će Triglav grupa nastojati da u Srbiji, pored penzijskog osiguranja, razvije i mrežu imovinskog, životnog i zdravstvenog osiguranja.

Grupa Triglav, pored Srbije i Slovenije, uspešno posluje i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Češkoj i Slovačkoj.

Народна банка Србије издала је Друштву за управљање добровољним пензијским фондом «Триглав-пензијски фондови», а.д. Београд дозволу за рад и дозволу за организовање и управљање добровољним пензијским фондом. Реч је о потпуно новом учеснику на тржишту добровољних пензијских фондова, са искуством у овој области у земљама у окружењу.

Оснивачи овог друштва за управљање добровољним пензијским фондом су Заваровалница Триглав, д.д. Љубљана; Триглав, дружба за управљање, д.о.о. Љубљана и Акционарско друштво за осигурање «Копаоник» а.д.о. Београд.

Издавањем ове дозволе, у Србији сада укупно постоји седам друштава за управљање добровољним пензијским фондовима, што ће свакако допринети још већој конкуренцији на овом тржишту. Истовремено, грађани ће имати више могућности за овакав вид „штедње за старост“, при чему ће таква акумулација средстава омогућити и даљи развој финансијског тржишта у Србији.

Кабинет гувернер